Природни ресурси Ниша

 

Нишка Бања спада у II групу најразвијенијих бања Србије  која појединачно гледано, остварује преко 100.000 ноћења годишње, са релативно развијеном лечилишном функцијом, солидном материјалном базом и повољним положајем (близина комуникацијских праваца, градских насеља и других чинилаца).

Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална клима термоминералне воде, природно минерално блато и лековити гасови. Лековите воде, које извиру са пет извора („Главно врело“, „Сува бања“, „Школска чесма“, „Бањица“ и „Пасјача“), припадају групи земноалкалних хомеотерми (36-38° Ц
С), благо минерализованих, слабо радиоактивни са капацитетом од 56 литара у секунди.

Vodopad u Niškoj banji

Park u Niškoj banji

 

 

 

 

 

 

 
 

 

Геоморфолошке одлике

Мезо и микрорељеф Нишке котлине, на чијем је југоисточном ободу налази Нишка Бања, изграђиван је различитим морфолошким процесима, а понајвише терасним (у три терасна нивоа), термалним, крашким, кластокрашким и рецентним облицима. У ствари Нишка Бања лежи у басену који је дело флувијалних акција, које су у више махова оживљавала.

Специфичност морфопластике ширег простора Нишке Бање је у томе што њен знатан део обликује термални рељеф. Главна нишко-бањска терма је „искакањем“ на горњој тераси исталожила седам до осам метара високу купу од бигра. Ова гејзерска купа, постојала је све до почетка изградње новог бањског купатила (1935), када је брежуљак уклоњен. Хемијски акумулативни облици рељефа настали су излучивањем из термалних раствора

Крашки рељеф Нишке котлине заступљен је и у пределу Нишке Бање. Лијаски пешчари опасују кречњачки блок Коритњак, у чијем подножју и на странама лежи Нишка Бање, и изолују га од кречњачког масива Суве планине у посебну хидрогеолошку целину.

Брдо Коритњак представља типски предео покривен красом, у одмаклом стадијуму морфолошко-хидролошког развитка, на површини од око 2,5 km2, на коме је откривено двадесетак вртача различитих димензија. Вртачасти крашки облици могу се наћи и у самој Нишкој Бањи. Тако се на бањском простору могу видети облици антропогене геморфологије, на доњој тераси која се диже одсеком од нишавске равни високим 18 до 22 метара, и на којој су постојала левкаста удубљења врела, веома богата калцијум-карбонатом који се таложио на њиховом ушћу, пошто се ту разливао.

Кречњачки блок Коритњак укљештен је између три раседа: Заплањског, на северозападу, Нишавског раседа на северу и Студенског раседа на североистоку. Дуж Студенског раседа усекао се Раутовачки поток, који има посебан утицај на квалитет вода термалних врела Нишке Бање.

И поред заштитних мера, на Коритњаку у рејону Нишке Бање на релативно малој површини, запажају се скоро сви денудивни облици, који наговештавају интензиван процес. Ови облици везани за антропогене објекте: путеве, насеља и обрадиве површине, према степену денудованости највише угрожавају југоисточни део Коритњака. Ту се претежно срећу процепи и пролоке, али и индуциране вододерине (четвртог степена денудивности), које за последицу имају напуштање обрадивих површина.

suva_planina

Suva planina

  Сува планина припада групи Карпатско-балканских планина које се простиру од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и планине Руј на југу. На истоку иду од Бугарске границе а на западу до громадних планина Поморавља. Разноврсног су геолошког састава услед чега су богате разним рудама и минералима.

Трем је највиши врх Суве планине, висок је 1810 метара и стоји насупрот Соколовог камена који је висок 1361 метара. Оба врха су право уметничко дело природе настали у далекој прошлости Земље.

 

Трем зими

Са северне стране одсечени су оштрим каменим ивицама док су са јужне сране покривени ретком вегетацијом, травом и ниским жбуновима клеке са местимичним каменитим деловима.

sokolov_kamen

Sokolov kamen

Сваке године за Видовдан ( 28.јун) планинари Ниша традиционално организују ноћни успон на највиши врх Суве планине, Трем.

Пењачка тура стартује од тачке код планинарског дома Бојанине воде који се налази на око 960 метара н/в и креће се према селу Космовац а затим после око једног километра скреће се десно од пута у шуму обраслу високим буквама где се наилази на извор који је и једини и последњи на овом путу. Путања иде лагано кроз шуму уз релативно средњи нагиб који је све већи како се приближава месту односно висоравни између Соколовог камена и Трема познатој као Девојачки гроб 1317 метара н/в.

solokov_kamen

Sokolov kamen

Око два сата потребно је да се од Девојачког камена (гроба) стигне на врх Трема и савлада висинска разлика од око 500 метара н/в. Поглед је импресиван, видик се пружа до масива Старе планине са високим Миџором, на ланац нешто нижих Сврљишких планина, на суседни Соколов камен иза кога се назире котлина и град Ниш. Такође на на северноисточној страни видик се простире на Бабичку гору испод које се простире Заплање, док се иза ових обронака види Лесковац и источно од њега Власотинце, значи готово цела југоисточна Србија на длану.

Јелашничка клисура је део речне долине Јелашничке реке настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине. Налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник (јужно). Удаљена је 14 km источно од Ниша и 3 km од Нишке Бање. Дуга је око 2 km, а широка свега 30 метара. Она спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине.

Јелашничка клисура од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака, које су ту пронађене.

Водопад „Рипаљка“ у Јелашничкој клисуру

                                     

Поткапина у Јелашничкој клисури у кој се одржава фестивал игре, певања и плеса „Поткапина“

Флора

Флору Јелашничке клисуре чини 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема. Посебно се истичу две терцијарне балканске врсте Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и српска рамонда (Ramonda serbica). Само у Јелашничкој и Сићевачкој клисури је успостављена зона контакта између ове две ендемско—реликтне врсте које на овом простору граде „глобално значајну заједницу Ramondetum nathaliae-serbicae“. Станишта ових биљака су пукотине у кречњачким, северно експонираним стенама Јелашничке клисуре, најчешће у зони заштите шумском вегетацијом, на надморским висинама од 150 до 300 метара. Ramonda serbica са другим биљкама на овом простору образује реликтне хазмофитске заједнице од којих су најзначајније Ceterachi-Ramondaetum serbicae и већи број заједница типа Musco-Ramondaetum serbicae. Такође на стаништима где се српска рамонда преклапа са Наталијином рамондом, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondaetum serbicae ramondetosum nathaliae.

Сем српских рамондија (Ramonda nathaliae) и (Ramonda serbica) у Јелашничкој клисури се посебно истичу; кадуља (Salvia officinalis), јеремичак (Daphne laureola), српска вијошница (Parietaria serbica), хибридна купина (Rubus corifolius), Адамијев сафран (Crocus adami), дивља крушка (Pirus nivalis).

  Наталија рамонда (Ramonda nathaliae)

Српска рамонда (Ramonda serbica)

Жалфија, кадуља (Salvia officinalis)

   
   
Град Ниш Општина Алексинац Општина Дољевац Општина Гаџин Хан Општина Мерошина Општина Ражањ Општина Сврљиг